Samit o Ciljevima održivog razvoja, Ujedinjene nacije, Njujork 2023.
U periodu neposredno pred održavanje Generalne skupštine UN u Njujorku, održan je Samit o Ciljevima održivog razvoja, 18. i 19. septembra 2023. godine. Pred Samit, tokom vikenda 16. i 17. septembra, održan je „Vikend akcija“, kao prilika da se različite zainteresovane strane, predstavnici UN i država članica sastanu u sedištu Ujedinjenih nacija i iznesu specifične obaveze i doprinose za pokretanje transformacije Ciljeva održivog razvoja od sada do 2030. godine.
Aktivnosti su bile podeljene na dva dana: „Dan mobilizacije“ 16.09. i Dan ubrzanja 17.09. Tokom Dan mobilizacije zainteresovane strane različitih sektora su imale priliku da se okupe u sedištu Ujedinjenih nacija i mobilišu za ambiciozni Samit Ciljeva održivog razvoja i Sedmicu na visokom nivou Generalne skupštine UN. „Dan ubrzanja“ bio je usredsređen na inicijative UN visokog uticaja.
Civilno društvo, privatni sektor, mladi, naučnici, lokalne i regionalne vlade, feministkinje i drugi akteri imaju ključnu ulogu u implementaciji Ciljeva održivog razvoja. Njihovo učešće, doprinosi i katalitička mobilizacija su od suštinskog značaja tokom postizanja Ciljeva održivog razvoja.
Predsednica Ambasadora održivog razvoja i životne sredine, Aleksandra Mladenović, prisustvovala je aktivnostima kao predstavnica organizacije koja ima ECOSOC konsultativni status i kao jedna od predstavnica Ženske glavne grupe u UN.
Fokus Samita o Ciljevima održivog razvoja bio je na ispunjenosti Ciljeva. Prema zvaničnim podacima, na globalnom nivou svega 15% ciljeva je do sada ispunjeno, a nalazimo se na pola puta do zadatog vremenskog roka (2015-2030). Očigledno je da, urpskos čestom retoričkom veličanju značaja Ciljeva održivog razvoja, ne postoji jaka politička volja da se Ciljevi ispune, posebno velikih svetskih sila, koje se „kriju“ iza uspeha manjih zemalja, kojima je stalo, jer se Ciljevi direktno odnose na njihov napredak, kao što je smanjenje siromaštva, nestanak gladi, pristup čistoj vodi i rešavanju problema klimatskih promena. Sve više se čuje potreba za promenom globalne „finansijske arhitekture“, imajući u vidu da zemlje u razvoju sve više stagniraju, pogođene velikim dugovima, koji često iznose više nego što su ulaganja u ključne oblasti, kao što su obrazovanje, ili zdravstvo u tim zemljama. Svoj glas podigli su i mladi, jer počunju da shvataju da im odrasli stavljaju „vruć krompir“ u ruke, pod izgovorom da je budućnost njihova, već unapred upropašćena sadašnjošću. Mladi su jasno stavili do znanja da bez definisanih finansijskih sredstava za Ciljeve održivog razvoja pojedinačno, malo šta, ili ništa, neće moći da se uradi u pogledu njihog ispunjenja. Više na linku: https://www.un.org/en/conferences/SDGSummit2023/SDG-Action-Weekend
U okviru aktivnosti zainteresovanih strana, bilo je i dvodnevno zasedanje „Globalne skupštine ljudi“, gde su se okupili aktivisti iz 145 zemalja i poslali Deklaraciju zahtevajući od donosilaca odluka hitne aktivnosti na polju ekonomske i finansijske pravde, klimatskih promena i životne sredine, socijalne pravde i ravnopravnosti polova, zaštite civilnog društva i ljudskih prava. Više na linku: https://www.peoplesassembly.global/en/
I na kraju, ali ne manje važan, održan je Samit o Ciljevima održivog razvoja, koji ima jednu političku Deklaraciju, pokrivajući različite i komplementarne funkcije obe sesije foruma pod pokroviteljstvom Generalne skupštine – Samit i foruma pod okriljem Ekonomskog i socijalnog saveta (ECOSOC). Čini se da su ova Deklaracija, kao i sam Samit, postali samo zadovoljavajuća forma i „prva pratilja“ glavnog događaja u Ujedinjenim nacijama, a to je Generalna skupština. Više o Samitu Ciljeva održivog razvoja: https://www.un.org/en/conferences/SDGSummit2023/political-declaration
Poziv za konferenciju YouthSpeak Forum
09. i 10. Aprila se organizuje konferencija YouthSpeak Forum u hotelu Mona na Dorćolu, Beograd!
U slučaju da ranije niste čuli, reč je o globalnoj konferenciji, koja se i ove godine po šesti put održava u Srbiji i koja se organizuje pod okriljem najveće svetske studentske organizacije AIESEC.
AIESEC, za svoj cilj ima da okupi mlade širom sveta i omogući im da razviju svoj liderski potencijal kroz volonterska i stručna iskustva u inostranstvu, članstvo, kao i kroz različite projekte koji se organizuju.
Cilj YouthSpeak foruma jeste pre svega uticaj na mlade kroz govornike i kompanije kako bismo ih inspirisali ka promeni konektovali sa trenutnom situacijom i podigli im svest i motivaciju da naprave promenu jer imamo
problem. Realizacija će se održati, pored Beograda, u Kragujevcu, Nišu, Subotici i Novom Sadu.
Naime, YouthSpeak Forum se sadrži iz: Inspirativnih govornika, networkinga, dok je koncept same konferencije baziran na studiji slučaja kroz koje nam je ideja da mladi osete momenat rešavanja problema koji su vezani za ciljeve održivog razvoja, a samu stranicu možete pogledati i na Instagramu – @youthspeakserbia
Ove godine će akcenat biti na ciljevima pod brojevima:
8 – Dostojanstven rad i ekonomski rast
12 – Odgovorna proizvodnja i potrošnja
13- Akcija za klimu
Svi zainteresovani se mogu prijaviti na sledećem linku – https://1ch1qjry0m2.typeform.c
Očekujemo vas u što većem broju u Hotelu Mona 09. i 10. Aprila!
Poziv organizacijama civilnog društva da uzmu učešće na regionalnom pripremnom sastanku za Skupštinu Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEA 5)
Zbog pandemije, sastanci UNEA 5 i Komiteta stalnih predstavnika otvorenog tipa, koji su prvobitno bili planirani za februar 2021.godine, podeljeni su u dva dela i dva termina. Prvi deo, virtuelna sednica, održana je u februaru 2021. godine (https://www.unep.org/environmentassembly/unea5), dok će drugi deo biti organizovan po hibridnom modelu, fizički i onlajn u februaru 2022. godine. Rasprave o suštinskim rezolucijama odložene su za drugu sednicu u februaru 2022., koja je nazvana „UNEA 5.2“. Izveštaj generalnog sekretara UN za 2020. godinu o napretku ka ciljevima održivog razvoja uključuje uticaje COVID-19 na globalnu ekonomiju i životnu sredinu, označavajući je kao do sada najveću humanitarnu i ekonomsku krizu u novije vreme. Zbog toga je potrebna hitna zajednička akcija, kako bi se suštinski promenili dosadašnji obrasci proizvodnje i potrošnje i uspostavile politike, unapredila regulativa i preduzele akcije koje se bave nastalom krizom. Stoga se organizacije civilnog društva na globalnom nivou zalažu za dijalog i dogovor, pozivajući svoje vlade da na najbolji mogući način iskoriste „Dekadu akcije za postizanje ciljeva održivog razvoja“, da ubrzaju napore u implementaciji i globalno donošenje odluka o životnoj sredini, imajući u vidu neophodnost da se znatno povećaju pozitivni napori za dalji život u harmoniji sa prirodom, kako bi se sanirale posledice dosadašnjih aktivnosti koje narušavaju održivost.
Ambasadori održivog razvoja i životne sredine je jedna od organizacija civilnog društva koja je UNEA akreditovana, a predsednica Ambasadora održivog razvoja će, zajedno sa koleginicama iz Severne Makedonije i Albanije, imati priliku da moderira sub-grupom za Zapadni Balkan i Tursku, na regionalnom pripremnom sastanku koji će se održati 14. decembra 2021. godine.
Stoga pozivamo kolege iz civilnog sektora da se uključe i doprinesu svojim znanjem i iskustvom u pripremi ključne poruke koja će kao deo napora našeg regiona, biti prezentovana na UNEA 5.2. u februaru 2022. godine. Osnovna tema od značaja i za koju se očekuje regionalni doprinosi je borba protiv zagađenja plastikom. Uključene zainteresovane strane snažno podržavaju proces koji se odnosi na uticaj plastičnog otpada na morske ekosisteme i mikroplastiku (UNEP/EA.4/Res.6).
https://docs.google.com/
Sve zainteresovane strane mogu se uključiti u sam regionalni sastanak, registrujte se: https://us06web.zoom.us/meeting/register/tZUvceyqrD8jEtFUDYiwtIOB5ljY8xiCB83p
Regionalni sastanak je otvoren za sve UNEP akreditovane organizacije u evropskom regionu (EU+EFTA+UK, Istočna Evropa, Zapadni Balkan i Turska, Kavkaz i Centralna Azija). Neakreditovane organizacije su dobrodošle ako su zainteresovane za učešće na Skupštini UN za životnu sredinu, UNEP@50 i Stockholm+50.
Preporučujemo: Analiza klimatske situacije i njenih uticaja na decu u Srbiji
UNICEF u Srbiji je septembra 2021. godine izdao publikacju “Analiza klimatske situacije i njenih uticaja na decu u Srbiji”. Publikacija je dostupna i na engleskom jeziku.
Ambasadori održivog razvoja i životne sredine smo bili identifikovani kao akter u sekundarnim istraživanjima i odgovorima u okviru intervjua doprineo nalazima primarnog istraživačkog tima i analizi (videti Aneks C publikacije).
Izvod iz rezimea: U Srbiji su ekstremni događaji sve učestaliji, a među njima poplave, požari na otvorenom, suša i ekstremne temperature predstavljaju najveći rizik. Srbija je takođe izložena trajnim opasnostima kao što su loš kvalitet vazduha i prisustvo opasnih hemikalija. Do toga uglavnom dolazi zbog industrijskih praksi, a nedostatak zvanične infrastrukture za preradu otpada i otpadnih voda te za prečišćavanje vode u Srbiji odgovaran je za konstantno prisustvo zagađujućih materija i patogena u zemlji i vodi. Klimatske promene dodatno pogoršavaju te efekte, jer šteta prouzrokovana ekstremnim vremenskim događajima omogućava emisiju zagađujućih materija, a promena obrazaca kretanja temperature i padavina olakšava konstantno prisustvo patogena u životnoj sredini u Srbiji.
Deca su posebno podložna efektima klimatskih promena i degradacije životne sredine. U traženju rešenja za pitanja klimatskih promena i degradacije životne sredine i njihov uticaj na decu u Srbiji, napore između ostalog treba fokusirati na smanjenje opasnosti od zagađenja vazduha i poplava, za koje je kroz analitički rad na ovom izveštaju utvrđeno da imaju širok uticaj na decu i kratkoročno i dugoročno gledano.
Uprkos tome što se formalno ne uzimaju u obzir u politikama i strateškim okvirima u oblasti klimatskih promena i degradacije životne sredine, deca i ugrožene kategorije ipak mogu imati naknadne koristi od uticaja intenzivnih aktivnosti u toj oblasti.
Zbog toga što inicijative u oblasti klimatskih promena i degradacije životne sredine ne uzimaju u obzir decu te zbog nedostatka sredstava, deca se suočavaju sa značajnom cenom nečinjenja u vezi sa hitnim opasnostima u toj oblasti (posebno ukazujemo na prikazanu metodologiju za analizu ekonomskog troška nečinjenja). Ovaj izveštaj se fokusirao na zagađenje vazduha i poplave i koristio je dostupne podatke za kvantifikovanje aktuelnih troškova nečinjenja po decu i modeliranje očekivanih troškova u narednim godinama. Pod pretpostavkom da se dosadašnji trendovi nastave do 2025. godine i da se ne preduzmu dodatne mere za smanjenje nivoa zagađenja vazduha, procenjuje se da će troškovi po dobrobit društva povezani sa zagađenjem vazduha za decu mlađu od 15 godina u Srbiji dostići oko 142 miliona evra do 2025. godine (proračunato kao neto sadašnja vrednost ukupnih troškova po doborobit za period 2020–2025. godine). Ranije studije takođe iznose dodatne troškove nečinjenja koji se odnose na zagađenje vazduha, uključujući troškove zdravstvene zaštite, manje pohađanje škole te rizike u pogledu zaštite koji potiču od smanjenja prihoda domaćinstva zbog izgubljenih radnih dana.
Značajno nam je što su aktivnosti Ambasadora održivog razvoja i životne sredine kao nosioca programa Eko-škole i Eko-paket (i učešća U svaka limenka se računa) identifikavane kao primeri dobre prakse!
Podvlačimo da je analiza urađena sa ciljem da osvetli ključne uticaje klimatske situacije na decu, naročito onu koja su suočena sa nejednakostima, i da sagleda koje će efekte nedostatak sadašnjih finansijskih izdvajanja u ovoj oblasti imati na prava deteta u budućnosti. Ovaj izveštaj ukazuje na moguće pravce delovanja kako javnog tako i privatnog sektora i sastoji se od četiri poglavlja. Prvo poglavlje se fokusira na dve nedovoljno istražene, ali ključne oblasti: uticaje klimatskih promena i degradacije životne sredine na decu i kako se postojeće nejednakosti odražavaju na te uticaje u kontekstu Srbije. Naredna dva poglavlja se fokusiraju na trenutno stanje angažovanja javnog sektora te angažovanja privatnog sektora i međunarodnih finansijera u vezi sa temama iz oblasti klimatskih promena i degradacije životne sredine . Poslednje poglavlje rezimira nalaze, preostale nedostatke i daje preporuke zasnovane na dokazima za bavljenje suštinski važnim temama iz ove oblasti u Srbiji. Koristeći nalaze iz poglavlja 1, 2 i 3, poslednje poglavlje takođe ističe relevantne mogućnosti za poboljšanje usklađenosti sa Ciljevima održivog razvoja UN.
Preporuke obuhvaćene ovom publikacijom mogu pomoći da se formulišu aktuelni politički planovi i ciljevi Srbije (uključujući Agendu za održivi razvoj do 2030) u vezi sa temama iz oblasti klimatskih promena i degradacije životne sredine i da se pruže informacije na kojima se mogu zasnovati procesi prikupljanja podataka, nacionalne i lokalne politike, troškovi i programi koji se tiču uticaja klimatskih promena i degradacije životne sredine na decu. Istraživanje će takođe dopuniti aktuelna regionalna i globalna istraživanja međunarodnih organizacija, poput Svetske zdravstvene organizacije i UN, na temu uticaja klime i životne sredine na zdravlje dece.
Seminari za ambasadore klime i životne sredine
Prijavite se za 1. seminar:
https://forms.gle/LoBoNrQSxSEQLcXv5
Topic: Zelena znanja i veštine
Time: Nov 25, 2021 09:30 AM BudapestJoin Zoom Meeting
https://us06web.zoom.us/j/
Meeting ID: 856 2230 5302
Passcode: 023813
Prof dr Anđelka Mihajlov, kao ambasadorka Evropskog klimatskog pakta, pokrenula je aktivnost obrazovanja za klimu i životnu sredinu kroz „Seminare za ambasadore klime i životne sredine ”. Aktivnost je najavljena na godišnjem nacionalnom sastanku koordinatora eko-škola, održanom u Vladimirovcima, Srbija, 8. oktobra 2021. Uvodnim govorom, ona je informisala o značaju klimatskog obrazovanja i podizanja svesti kroz „Seminare za ambasadore klime i životne sredine“, u organizaciji Evropskog ambasadora za klimatski pakt, a u okviru prioritetnih tema Pakta o klimi, a realizovaće ih strukovno udruženje „Ambasadori održivog razvoja i životne sredine “ putem nacionalne mreže eko-škola (sa više od 100 obrazovnih ustanova od predškolskog do univerzitetskog nivoa).
Prvi će biti vebinar 25. novembra 2011. sa zelenim znanjem i veštinama kao tematskim fokusom, sa fokusom dnevnog reda na „rečniku“ i terminima koji će doprineti razumevanju Klimatskog pakta i Zelenog dogovora EU (kao i Fit for 55 – “Da odgovara za 55”), koje će predstaviti prof. Dr Anđelka Mihajlov. Predavanja na tu temu će izlagati i drugi profesori, koji su učestvovali u izradi Klimatskog paketa na srpskom jeziku . Održavanje ovog vebinara kao stručnog skupa , Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije priznaje kao stalni oblik stručnog usavršavanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika.
Prezentacije predavanja sa prvog seminara:
Anđelka Mihajlov, Osnovni rečnik Klimatskog pakta i ključne reči u vezi niskougljeničnog razvoja
Marina Drndarski, Velika porodica otisaka
Radmila Jokić, Cirkularna ekonomija i klimatske promene – primeri dobre prakse u Srbiji i svetu
Online Konferencija – Zelena znanja i veštine (25.11.2021.):
https://www.youtube.com/watch?v=8WhhT3ic_Sk&t=1s
Drugi vebinar biće u februaru 2022. godine sa tematskim fokusom na zelene površine i zgrade. Ovaj seminar će biti delimično podržan od strane Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije i projekta Planiranje bezbednosti voda i sanitacije u regionu Balkana.
Predavanja sa drugog seminara možete preuzeti ovde.
Treći vebinar/seminar biće u maju/junu 2022. godine sa tematskim fokusom na zeleni transport.
Ovi događaji su u skladu sa ciljevima i vrednostima Klimatskog pakta; uključiće veliki broj građana koji će moći da preduzmu mere za očuvanje klime i izgrade zeleniju zemlju, region i Evropu. Pretpostavka je da će svaki od seminara privući najmanje 50 nastavnika i profesora (150+ za 3 seminara), dopirući dalje do najmanje oko 4000 studenata i učenika, što će dodatno uticati na njihove porodice i članove zajednice . Seminari neće biti ograničeni samo na Eko-škole; biće otvoreni i za javnost u svim zemljama u regionu za učesnike koji mogu da prate prezentacije na srpskom jeziku .
ZELENI DOGOVOR Evropske unije: šta je postignuto za godinu dana
Zeleni dogovor EU je ušao u drugu godinu otkada je dogovoren. Analizom, baziranoj na prikazu* EEB, može se doći da zaključaka koji slede (AOR je punopravni član Evropskog Biroa za životnu sredinu – EEB).
|
Vidljiv napredak |
| Strategija biodiverziteta
Zakon o klimi Strategija za hemikalije u smeru održivosti Akcioni plan za cirkularnu ekonomiju |
| Napredak, ali manji nego što je potreban |
| Strategija “Od farme do viljuške”
Planirani ciljevi za klimu Strategija za vodonik Strategija za metan Talas obnove Strategija industrije Informacije o emisijama (E-PRTR) Ciljevi održivog razvoja u Evropskom Semestru Bolja regulativa |
| Veliko razočarenje napretkom |
| Zajednička politika poljoprivrede (CAP) |
| Posmatrati napredak u narednim godinama |
| Sprovođenje strategija biodiverziteta I “od farme do viljuške”
U oblasti klime: – Sprovođenje smanjenja emisija sa efektom staklene baste do 2030 – Energetska efikasnost – Udeo obnovljivih vidova energije – Paket mobilnosti – Pregled klimatske i energetske structure Akcioni plan za “Nula zagađenje” Monitoring napretka strategije za industriju Instrumenti za oporavak i otpornost I nacionalni akcioni planovi (EGD- corona oporavak) Reforma ekonomskih instrumenata (tj takes za energiju i mehanizam prilagođavanja granica ugljenika – CBA, kao alata za podršku klimatskom vođstvu EU odražavajući intenzitet ugljenika u proizvodima koji se uvoze u EU) Sprovođenje 8. Akcionog Plana za životnu sredinu, u srednjoročnom kontekstu Usaglađavanje politike trgovine EU sa EGD Zakonodavstvo u vezi Due Diligence Reforma upravljanja ekonomijom Iskorak u odnosu na GDP u post-COVID 19 Evropi |
______
- The Magazine of the EEB, Winter 2020, Issue 92, p.6-7
Odgovorna ishrana
U okviru projekta “Kao potrošač, budi deo promena!”, podržanog od strane C&A Fondacije u okviru globalne kampanje “Budi promena!”, Ambasadori održivog razvoja i životne sredine izdali su publikaciju “Odgovorna ishrana”, autora Anđelke Mihajov i Ane Puđa.
Analiza predstavljena u ovoj publikaciji ima, pored predgovora, pet celina:
-uvodna razmatranja,
-saveti za odgovornu ishranu,
-nauka i istraživanja potkrepljuju savete za odgovornu ishranu (održivo korišćenje prirodnih resursa, klimatske promene, upravljanje otpadom i hemikalijama, otisak – ono što je dobro za mene dobro je i za planetu, ciljevi održivog razvoja),
-pokazni primer: užina za vreme školskog odmora,
-zaključna razmatranja: imati više ne znači imati bolje.
Prikazana naučna saznanja korišćena su radi potkrepljivanja prikazane veze: ishrana – prirodni resursi -klimatske promene – otpad i hemikalije – ciljevi održivog razvoja.
U publikaciji su korišćeni primeri dobre prakse u okviru međunarodnog programa Eko-škole, koji se od 2012. godine realizuje u Srbiji. Trenutno je u programu 125 obrazovno-vaspitnih institucija, koje svojim aktivizmom doprinose očuvanju životne sredine i podstiču odgovorno ponašanje lokalnih zajednica prema resursima.
“Dati mladima prostora da na svoj način pokažu kakvu životnu sredinu žele u svojoj budućnosti”
Sastanak nacionalnih operatera međunarodnog programa Eko-škole u Holandiji, Reeuwijk, Landal Green Parks, 11-15.11.2019.
Da li slučajno, ili sa namerom, 25 godina programa Eko-škole 2019. godine obeleženo je u Holandiji, gde je oržan prvi sastanak Nacionalnih operatera programa Eko-škole, pre 25 godina! Za četvrt veka crno-bele fotografije dobile su boju, još je kopna oteto od mora, selice su bar 50 puta za to vreme odlazile i vraćale se…program Eko-škole se uvećao, umnogostručio, prešao milion uključenih učenika, prešao milion uključenih nastavnika, prešao desetine hiljada uključenih obrazovno vaspitnih ustanova… Koncept isti, sedam ekoškolskih koraka, suština ista, briga o životnoj sredini i resursima, očuvanje prirodnih vrednosti, saradnja sa lokalnom zajednicom, učenici i studenti glavna pokretačka snaga procesa!
Baš to je više puta bila poruka skupa kome je prisustvovalo rekordnih 96 učesnika iz celog sveta, preko 60 zemalja, kultura, navika, delovanja, isti cilj: naučiti mlade kako da prepoznaju probleme i pomoći im da nauče i shvate kako će kada odrastu da pronađu rešenja za ublažavanje posledica industrijskog napretka! Čini se da je smena generacija i u FEE donela neke nove pravce kretanja, razmišljanja, delovanja.
Eko-škole Srbije u toj smeni generacija, nastupima i aktivizmu predstavljaju vodeću snagu, jer to što naše Eko-škole umeju, znaju, rade i ostvaruju u Srbiji, meri se i čak prevazilazi neke mnogo razvijenije zemlje – Nemačke, Francuske, Norveške…Zato što su naše Eko-škole pune ideja i snage da iznesu promene i da se uhvate u koštac sa cirkularnom ekologijom, citizen science, Ciljevima održivog razvoja, bez obzira na kakve suštinske probleme nailaze. I kao što je kolegama iz afričkih zemalja prioritet Africa-to-Africa, gde nema otvorenih pozicija za uključivanje Evrope, Azije, Amerike, tako bi trebalo i mi da se više pouzdamo u svoje sposobnosti i vrednosti, koje nam još uvek mogu pomoći da prevaziđemo trenutna spoticanja.
Poruke Nacionalne koordinatorke Programa Eko-škole i predsednice AOR Aleksandre Mladenović
Učestvujemo na zvaničnom događaju predsedavanja Austrije EU, Konferencija evropske mreže o održivom razvoju, oktobar 2018, Beč
ESDN 2018 Konferencija održava se 1. i 2. oktobra 2018. u Beču. Suorganizator konferencije je Savezno ministarstvo za održivost i turizam Austrije i konferencija predstavlja zvanični događaj tek zapošetog predsedavanja Austrije Evropskom unijom.
Centralna tema ovogodišnje konferencije je Saradnja između zainteresovanih strana i donosioca odluka u eri Ciljeva Održivog Razvoja: koji su novi pristupi potrebni da bi saradnja bila uspešna? . Jedini učesnik iz Srbije je bila predstavnica AOR. Fokus našeg učešća su: – informisanje koliko i kada Ciljevi Održivog Razvoja i Agenda 2030 postaju deo zakonodavstva EU, kao i – priprema za naše učešće na UNEA3.
Nastavljamo druženje i ove godine – otvoren je Eko-paket kreativni konkurs!
Eko-paket projekat, pod pokroviteljstvom kompanije Tetra Pak, novembra 2017. započinje s novim ciklusom kreativnog konkursa koji je je otvoren za sve Eko-škole od 10. oktobra do 31. marta 2018. godine. Projekat se u Srbiji sprovodi petu godinu zaredom, od 2013. godine, u ustanovama koje su uključene u međunarodni program Eko-škole.
Tema kreativnog konkursa u školskoj 2017/2018. godini je biodiverzitet ili biološka raznovrsnost. Deca, učenici i studenti imaju zadatak da od upotrebljene Tetra Pak ambalaže predstave svoje omiljene biljke, životinje ili celovite ekosisteme sa svojim stanovnicima. Kroz ovu temu, uz usmeravanje mentora, želimo da se mladi upoznaju sa pojmom biodiverzitet, sa biljnim i životinjskim svetom i sa potrebom očuvanja biološke raznovrsnosti. I ove godine povezujemo se sa UN Ciljevima održivog razvoja, sa posebnim osvrtom na Cilj 15: Održivo upravljati šumama, suzbiti dezertifikaciju, zaustaviti i preokrenuti degradaciju zemljišta i sprečiti uništavanje biodiverziteta. Detaljne propozicije konkursa i uzrasne kategorije pogledajte u uputstvu.
I ove godine tri najbolje Eko-škole na kreativnom konkursu osvajaju nagrade u iznosu od 100.000,00 din., a najbolje pojedince nagrađujemo biciklama i sportskom opremom.
Kroz projekat učenici se upoznaju sa pravilnim odlaganjem upotrebljene Tetra Pak ambalaže, dok se na edukativnim radionicama demonstrira postupak reciklaže višeslojne ambalaže. Ove godine održaćemo radionice o reciklaži u 25 Eko-škola!
Eko-škole, prijavite se i ove godine očekujemo vaše divne i kreativne radove u velikom broju!
CILJEVI ODRŽIVOG RAZVOJA u aktivnostima AOR
Tim AOR će od 1.januara 2018. godine pratiti svoje aktivnosti po kategorijama CILJEVA ODRŽIVOG RAZVOJA – COR:
COR 1 – SVET BEZ SIROMAŠTVA
COR 2 – SVET BEZ GLADI
COR 3 – ZDRAVLJE I BLAGOSTANJE
COR 4- KVALITETNO OBRAZOVANJE
COR 5 – RODNA RAVNOPRAVNOST
COR 6 – ČISTA VODA I SANITARNI USLOVI
COR 7 – PRISTUPAČNA ENERGIJA IZ ČISTIH IZVORA
COR 8 – DOSTOJANSTVEN RAD I EKONOMSKI RAST
COR 9 – INDUSTRIJA, INOVACIJE I INFRASTRUKTURA
COR 10 – SMANJENJE NEJEDNAKOSTI
COR 11- ODRŽIVI GRADOVI I ZAJEDNICE
COR 12 – ODGOVORNA POTROŠNJA I PROIZVODNJA
COR 13 – OČUVANJE KLIME
COR 14 – OČUVANJE VODENOG SVETA
COR 15 – OČUVANJE ŽIVOTA NA ZEMLJI(ŠTU)
COR 16 – MIR, PRAVDA I SNAŽNE INSTITUCIJE
COR 17 – PARTNERSTVO ZA OSTVARIVANJE CORa
Istovremeno, pratićemo aktivnosti i po ostalim TEMATSKIM OBLASTIMA koje su u fokusu UN Environment:
VAZDUH
HEMIKALIJE I OTPAD
KLIMATSKE PROMENE
OBRAZOVANJE I USAVRŠAVANJE
UPRAVLJANJE ŽIVOTNOM SREDINOM
ŠUME
ZELENA EKONOMIJA
EFIKASNOST KORIŠĆENJA RESURSA
VODA
ŽIVOTNA SREDINA POD LUPOM (PROCENA ŽIVOTNE SREDINE, INFORMACIJE I PODACI)
kako bi bliže identifikovali ključne aktivnosti AOR radi daljeg strateškog planiranja aktivnosti organizacije.
Potreba za ovakvom kategorizacijom aktivnosti identifikovali smo nakon učešća na događajima u okviru UNEA3, novembra-decembra 2017. u Najrobiju, Kenija (videti :
Ambasadori održivog razvoja na UNEA3 događajima u Najrobiju, Kenija
http://ambassadors-env.com/blog/2017/12/02/naucno-politicko-poslovni-forum-un-o-zivotnoj-sredini-u-okviru-priprema-za-skupstinu-programa-za-zivotnu-sredinu-ujedinjenih-nacija/ ,
http://ambassadors-env.com/blog/2017/12/03/sume-i-zivot-na-zemlji-u-fokusu-priprema-za-unea3/ )
„Šume i život na zemlji“, u fokusu priprema za UNEA3
Samo dan pre početka Sukpštine UN Programa za životnu sredinu, Forum UN o šumama organizovao je sastanak na visokom nivou u sedištu upraljača šume Karura u Najrobiju. Neke simbolike ima, prvo želja organizatora je bila da se deo delegata UNEA3 „izmesti“ iz zatvorenih sala gde se sastanci održavaju još od 27. novembra, počev od Foruma nevladinih organizacija i završiće se 6. decembra zatvaranjem UNEA3. Drugo i dosta bitno je da je sastanku povodom ove teme prisustvovao predsednik Generalne skupštine UN gospodin Miroslav Lajčak, a suorganizatori su bili Vlada Kenije i ministarstvo zaduženo za životnu sredinu, kao i ambasade Brazila, Kine i Norveške. Dakle, tema izgleda da postaje aktuelna, ako do sada i nije bilo posvećeno dovoljno pažnje šumama, zaštiti biodiverziteta, održivom korišćenju ekosistemskih usluga, nadamo se da će ove teme biti u fokusu bar dok traju Agenda 2020 i Ciljevi održivog razvoja 2030.
Jer svi govornici pozivajući se na ove i druge globalne rezolucije, dogovore, strategije, planove….istakli su veliki značaj šuma i očuvanih prirodnih celina za ublažavanje klimatskih promena. Više niko i ne pominje sprečavanje, jer klimatske promene se zaista dešavaju, sva znanja i sve aktivnosti usmerene su na ublažavanje klimatskih promena.
Gospodin Lajčak je između ostalog napomenuo da je nedavno usvojen Strateški plan UN vezan za šume, za period 2017-2030 u kome se ističe značaj očuvanja šuma i daljeg održivog upravljanja u kontekstu održivog razvoja. Ključnu ulogu u realizaciji plana razvoja i zaštite šuma trebalo bi da preuzme privatni sektor, ali je bitno i povezivanje ključnih zainteresovanih strana, kako bi zaštita šuma i praćenje stanja bili svrsishodni. Predsednik Lajčak je istakao i da je briga o šumama dugoročna investicija za dobrobit ljudi, jer su zdravlje šuma i zdravlje građanstva kao lik i odraz u ogledalu.
Ambasador Narodne republike Kine u Keniji, H.E. Dr. Liu Xianfa istakao je i da je oktobarski Kongres Komunističke partije Kine prepoznao potrebu očuvanja ekosistema i raspoloživih resursa u cilju zaštite biodiverziteta, u pravcu razvoja ekološke bezbednosti i života ljudi. Kao prva aktivnost tokom 2017. godine, izrađen je opšti plan za zaštićena područja – nacionalne parkove u Kini, a dalji pravac rada na zaštiti prirodnih vrednosti, uključujući i šume, biće izrada strateških dokumenata, koji će sadržati smernice za ekološku bezbednost.
Ambasador Norveške u Keniji, H.E. Victor C. Rønneberg istakao je da osim aktivnosti u svojoj zemlji na polju zaštite šuma i biodiverziteta, Norveška učestvuje i u zajedničkim projektima na zaštiti tropskih šuma, pre svega na teritoriji Afrike. Norveška se zalaže za odgovorno vlasništvo nad šumama i na edukaciju lokalnog stanovništva, kao najboljih zaštitara svog prostora, koji će se odovorno boriti protiv nelegalnih seča. Ambasador je istakao da je osim pojedinačnih napora, zajednički i kontinuran rad na globalnom nivou vrlo bitan za očuvanje šumskih resursa.
Ambasador Brazila u Keniji, H.E. Fernando Coimbra dao je osvrt na obaveze preuzete uspostavljanjem Ciljeva održivog razvoja, jedan od ciljeva (Cilj 15) direktno se odnosi i na odgovorno upravljanje šumama. Naglasio je da odgovorno upravljanje šumama i prirodnim bogatstvima direktno utiče na smanjenje siromaštva, očuvanje biodiverziteta i održivi razvoj lokalne i zajednica globalno. Nacionalni ciljevi održivog razvoja Brazila odnose se i na očuvnje tropskih šuma, pre svega Amazon. Uspostavljene su javne politike za očuvanje šuma. Ustanovljena je i saradnja jug-jug koja se odnosi na ublažavanje klimatskih promena, a poseban akcenat stavlja se na jačanje kapaciteta i mobilizaciju snaga za uspostavljanje sistema praćenja stanja i davanje tehničkih i tehnoloških rešenja, sve u kontekstu uloge šuma u ublažavanju klimatskih promena.
Što se tiče same Kenije, postoje tri glavna pravca razvoja društva za koja se opredelila država i Vlada, a to su ekonomski rat, uključivanje mladih i rešavanje imigracija. Pred narodom Kenije stoji izazov da ispuni očekivanja sva tri pravca, a jedna od mogućih aktivnosti odnosi se i na povezivanje ključnih aktera u zaštiti šuma i biodiverziteta. Inače, u Keniji je od ove godine zabranjena upotreba plastičnih kesa, po zakonu, što je još jedna stvar za koju bi Evropa mogla da se ugleda od jedne nerazvijene, ili već zemlje u razvoju!
Srbija, na početku 21. veka, u temi šume i zaštita biodiverziteta, čini se da nije daleko odmakla u naporima i konkretnim aktivnostima. Vreme je da se “pomire” strane koje drže šumari i zaštitari prirode i biodiverziteta i da se proba, a verujemo da nije teško i još manje bolno, da se ujedine u jednom cilju: održivo korišćenje biodiverziteta i usluga ekosistema u cilju unapređenja dobrobiti građana. A i apetiti koji postoje, a odnose se na legalne i ilegalne seče šuma, moraju da se isključe, jer ne postoji ni jedna ekonomska opravdanost na štetu života i zdravlja živih bića.
Iz Najrobija, Aleksandra Mladenovic
Ambasadori održivog razvoja na UNEA3 događajima u Najrobiju, Kenija
Učestvovali smo na sastanku nacionalnih operatera međunarodnog programa Mladi Eko-reporteri u Gimaraišu
Od 16. do 19. februara održan je sastanak nacionalnih operatera međunarodnog programa Mladi Eko-reporteri (YRE) u Gimaraišu, Portugal. Domaćin sastanka bila je organizacija ABAE (Associação Bandeira Azul da Europa). Skup je održan na severu Portugala, u Gimaraišu uz podršku opštine Gimaraiš. Na trodnevnom sastanku prisustvovali su nacionalni koordinatori programa Mladi Eko-reporteri i članovi odbora Fondacije za obrazovanje o zaštiti životne sredine (FEE). Kao predsavnik udruženja Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, sastanku je prisutvovala Milena Tabašević nacionalni koordinator programa Mladi Eko-reporteri u Srbiji.
Skup je otvoren u muzeju Alberto Sampaio i pozdravnu reč imali su Boris Šušmak – direktor odbora YRE, Domingos Bragansa predsednik opštine Gimaraiš, Hoze Arčer – predsednik orgnizacije ABAE, Augusto Serano predstavnik Ministarstva za zaštitu životne sredine i Lesli Džons – predsednica FEE.
Nakon pozdravnih reči upoznali smo se radom YRE programa u Portugalu i iskustvima mladih eko-reportera u ovoj zemlji. Diskutovali smo o povezivanju YRE programa sa ostalim FEE programima, o kategorijama i kriterijumima internacinalnog takmičenja, kao i o povezivanju programa sa redovnim nastavnim planom i programom.
Veliki deo sastanka bio je posvećen Ciljevima održivog razvoja. Iako se YRE program uklapa u ostvarivanje globalnih ciljeva koji su povezani sa životnom sredinom, razmatrali smo kako je moguće ostvariti vezu sa ostalim globalnim ciljevima.
Na trodnevnom sastanku koordinatori su razmenjivali ideje i iskustva i posebno je stavljen akcenat na kategoriju međunarodne saradnje u okviru programa i koliko je važno i značajno da se ova kategorija razvije i da se eko-reporteri iz celog sveta povežu.
Sastanak su pratili mladi eko-reporteri iz Portugala, koji su redovno izveštavali o aktivnostima. Program Mladi Eko-reporteri sporovodi se u 34 zemalja širom sveta i do sada je u programu učestvovalo 250000 eko-reportera.
Usvojen je Program promocije nauke
6. aprila 2017. Vlada Republike Srbije je usvojila Program promocije nauke.
Promocija nauke je širenje naučne kulture i naučne pismenosti, kao i ukazivanje na različite vrednosti nauke povezivanjem istraživača sa drugim akterima. Popularizacija nauke je uži pojam od promocije nauke, predstavlja interpretaciju naučnih rezultata i metoda kroz niz različitih formata (tekstovi, predavanja, festivali nauke…) kojima se naučna dostignuća i saznanja afirmišu i predstavljaju najširoj populaciji. Dobra promocija nauke treba da dovede do popularizacije nauke.
Naučnoistraživačka delatnost je sistematski stvaralački rad koji se preduzima radi otkrivanja novih znanja, s ciljem podizanja opšteg civilizacijskog nivoa društva i korišćenja tih znanja u svim oblastima društvenog razvoja.
Program promocije nauke (videti tekst dole) se odnosi na period od 2017. do kraja 2019. godine, a u pripremi je učestvovao niz eksperata iz različitih oblasti od predstavnika naučne zajednice, preko organizacija civilnog društva i drugih aktera zainteresovanih za promociju nauke.
Prema Programu, organizacije civilnog društva (Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom, nevladine organizacije, društveni pokreti, humanitarne organizacije, različita udruženja) predstavljaju aktere promocije.
Strukovno udruženje AMBASADORI ODRŽIVOG RAZVOJA I ŽIVOTNE SREDINE je organizacija osnovana radi delovanja u opštem interesu unapređenja, popularizacije i promocije naučnoistraživačkog rada ( Statut )
_________________
1. UVOD
Program promocije nauke, naučno-tehnoloških rezultata i dostignuća je dokument koji se odnosi na period od 2017. do kraja 2019. godine i oslanja se na strateške ciljeve Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2016. do 2020. godine ― Istraživanje za inovacije[1], kao i strateško opredeljenje države da uspostavi sistem koji podržava izvrsnost u nauci, relevantnost za društveni i ekonomski razvoj, konkurentnost privrede i razvoj društva u celini.
Centar za promociju nauke će se koncentrisati na napore povezivanja civilnog društva, naučne zajednice, privrednih subjekata i javne uprave u cilju boljeg razumevanja uloge nauke u društvu[2].
U društvu zasnovanom na znanju građani moraju da budu u prilici da naprave izbore na osnovu pouzdanih i relevantnih informacija koje treba da im ponudi odgovorna nauka[3]. Cilj promocije nauke je da ponudi odgovore na pitanje kako nauka može da pomogne građanima, ali i da obezbedi sve uslove da deca, učenici i odrasli budu osposobljeni da efikasno i kritički koriste naučna i tehnološka znanja[4].
Naučni način razmišljanja i istraživački duh u savremenom društvu postaju najvažniji alat za samostalno učenje, kao i preduslov za donošenje racionalnih, metodološki opravdanih i na podacima zasnovanih odluka u životu i zajednici.
Centar za promociju nauke, kroz sopstvene aktivnosti, kao i kroz raspisivanje javnog poziva za finansiranje aktivnosti naučnih, naučno-stručnih društava, udruženja i drugih organizacija koje su u funkciji unapređenja naučnoistraživačkog rada, promocije i popularizacije nauke i tehnike, omogućava da rezultati naučnog istraživanja, naučna metodologija i naučna kultura dopru do građana svih uzrasta čime ostvaruje svoju zakonom propisanu misiju.
—————————–
- [1] Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije 2016–2020
- [2] Predlog pregovaračke pozicije RS za Međuvladinu konferenciju o pristupanju RS EU za poglavlje 25 – nauka i istraživanje
- [3] Science and Society Action Plan, European Commission, 2002
- [4] ZOSOV („Sl. glasnik RS“ br.72/09, 52/11, 55/13, 35/15 ― autentično tumačenje, 68/2015 i 62/16)
2. ZAKONODAVNI I STRATEŠKI OKVIR
Zakonski dokument na kom se zasniva Program promocije nauke, naučno-tehnoloških rezultata i dostignuća (dalje: Predlog programa promocije nauke) je Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti (dalje: Zakon o NiD)[1], koji je članom 27b propisao da Centar za promociju nauke priprema predlog programa promocije nauke, naučno-tehnoloških rezultata i dostignuća koji donosi Vlada Republike Srbije, na predlog Upravnog odbora Centra. Centar za promociju nauke osnovan je 2010. godine radi promocije i popularizacije nauke i tehnike, odnosno naučno-tehnoloških rezultata i dostignuća u zemlji i svetu.
Osnovni strateški dokument je Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za periodi od 2016. do 2020. godine ― Istraživanje za inovacije (dalje: Strategija naučnog i tehnološkog razvoja). Radi postizanja utvrđene vizije i misije Strategijom se određuje šest posebnih ciljeva, a to su:
- Podsticanje izvrsnosti i relevantnosti naučnih istraživanja u Republici Srbiji;
- Jačanje povezanosti nauke, privrede i društva radi podsticanja inovacija;
- Uspostavljanje efikasnog sistema upravljanja naukom i inovacijama u Republici Srbiji;
- Osiguranje izvrsnosti i dostupnosti ljudskih resursa za nauku i privredu i društvene delatnosti;
- Unapređenje međunarodne saradnje u domenu nauke i inovacija;
- Povećanje ulaganja u istraživanje i razvoj putem javnog finansiranja i podsticanja ulaganja poslovnog sektora u istraživanje i razvoj.
Jedna od mera kojom se doprinosi ostvarivanju prvog cilja je i promovisanje nauke i inovacija zasnovanih na rezultatima istraživanja.
Strateški okvir promovisanja nauke i inovacija je razvoj kulture dijaloga između nauke, tehnologije i društva, to jest bolje komunikacije istraživačkog sektora sa privredom i drugim resorima, kao i civilnim sektorom i društvom u celini.
Centar za promociju nauke, naučnoistraživačka zajednica, zainteresovana privredna društva i nevladine organizacije sprovodiće kampanje i akcije u kojima se promoviše razvoj inovativnog društva znanja.
Uspostavljanje regionalnih centara za promociju nauke i interaktivnog naučnog centra u Beogradu, kao mesta susreta građana sa naukom i tehnologijom, naučnih institucija sa privredom i, posebno, talentovanih učenika i studenata sa inovativnim i novim pristupima učenju i ovladavanju naučnom metodologijom jedan je od zadataka postavljenih Strategijom naučnog i tehnološkog razvoja.
Predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za poglavlje 25 ― Nauka i istraživanje, koji je donela Vlada na sednici održanoj dana 29.9.2016. godine u delu Nauka u društvu ukazuje na to da je Republika Srbija prepoznala potrebu za osnivanjem posebne institucije koja je zadužena za odnos između nauke i društva, i to je Centar za promociju nauke.
—————————–
- [1] „Sl. glasnik RS“ br. 110/05, 50/06-ispr, 18/10, 112/15
3. PREGLED STANJA
Opšta analiza stanja u nauci, tehnološkom razvoju i inovacionoj delatnosti u Republici Srbiji, kao i analiza primene Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2010. do 2015. godine i njenih ostvarenih ciljeva i rezultata pokazuje da Republika Srbija ima naučni i istraživački potencijal i da su, u uslovima ekonomske recesije i nedovoljnih materijalno-finansijskih sredstava, u mnogim oblastima ostvareni značajni rezultati, pre svega, u izvrsnosti naučnih istraživanja i broju objavljenih naučnih radova u međunarodnim časopisima, učešću u međunarodnim istraživačkim projektima i osnivanju novih privrednih subjekata koji svoju delatnost zasnivaju na razvoju i korišćenju savremenih tehnoloških dostignuća. Naučnici u Srbiji već daju natprosečan doprinos svetskoj nauci. Uticaj na društvo, međutim, nije tako veliki. Inovacije koje menjaju naš život u svim aspektima, od jednostavnih proizvoda do društvenih inovacija, radije uvozimo, nego što prepoznajemo učinak naše naučne zajednice[1]. Zbog toga pred naukom u Srbiji kao najveći izazov stoji podsticanje inovacija zasnovanih na istraživanju.
Društvena odgovornost naučnoistraživačke zajednice se često pominje kao treća, nedovoljno razvijena misija univerziteta koji su prepoznati kao pokretač društvenog razvoja. Nedostatak intenzivne i kvalitetne komunikacije univerziteta, na kojima radi dve trećine istraživača u Srbiji, sa privredom i civilnim sektorom čini da ugled naše nauke i poverenje u „našu pamet“ nije na zavidnom nivou i da se oslonac za privredni razvoj najpre traži u uvoznim organizacionim i tehničkim rešenjima. Važan zadatak promocije nauke u Srbiji jeste da znatno popravi sliku nauke u srpskoj javnosti. Izvrsnost i uvažavanje unutar zatvorene akademske zajednice jesu neophodni, ali sigurno ne i dovoljni. Drugim rečima, sada je neophodno da jasno pokažemo zašto je nauka važna, ne samo za naučnike već i za one koji se naukom ne bave.
U nedostatku dobre komunikacije naučne zajednice sa građanima, medijski prostor postaje zasićen prilozima u kojima naučna dostignuća nisu korektno predstavljena ili se čak pseudonaučna praksa predstavlja kao društveno prihvatljiva alternativa nauci. Građani koji kroz svoje obrazovanje nisu dostigli odgovarajući nivo naučne pismenosti i kritičkog mišljenja nemaju izgrađene kriterijume po kojima bi razlikovali nauku od pseudonauke. Zbog toga je zadatak promocije nauke da te kriterijume približi kako građanima tako i drugim akterima od interesa za promociju nauke. Koliko su pseudonaučna tumačenja postala veliki društveni problem, postalo je jasno kada se 2015. godine pojavila građanska inicijativa za izmenu zakona kojim je predviđena obavezna vakcinacija tvrdeći da je vakcinacija opasna i da se tom obavezom ugrožavaju ljudska prava. Uloga medija u argumentovanoj borbi protiv pseudonauke zbog toga postaje veća nego što je dosad bila.
Na planu međunarodne saradnje Srbija je u protekle tri godine napravila značajne pomake. Nakon potpisivanja sporazuma o punopravnom učešću u programu Horizont 2020 i donošenja Zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske unije o učešću Republike Srbije u programu Evropske unije Horizont 2020 – Okvirnom programu za istraživanje i inovacije (2014-2020) („Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 9/2014) u julu 2014. godine, naučnici iz Srbije su prvi put dobili i prestižne grantove ERC i Teaming. Uspeh naših naučnika u programu Horizont 2020 je iznad očekivanja. Posebno ohrabruje uspešno učešće naših inovativnih malih i srednjih preduzeća u ovom programu Evropske unije. Strategijom naučnog i tehnološkog razvoja RS predviđeno je formiranje posebnog tela za podršku učesnicima u programu Horizont 2020. U prelaznom periodu, dok se to telo ne konstituiše, uloga Centra za promociju nauke je da posebnim aktivnostima, kao što su info-dani ili radionice, pomogne uključivanju naših naučnoistraživačkih organizacija, privrednih društava i organizacija civilnog društva u ovaj evropski program sa najvećim fondom u istoriji nauke.
Kada je u pitanju naučno obrazovanje, posebno značajnih pomaka u ranijim godinama nije bilo. Nastavni planovi i programi u osnovnim i srednjim školama su praktično nepromenjeni u odnosu na prethodnu deceniju. Republika Srbija učestvuje u međunarodnim studijama učeničkih postignuća PISA i TIMSS, koje matematičku i naučnu pismenost imaju kao komponente testa. Rezultati iz prethodnih godina ukazuju na to da učenici mlađih razreda u domenu prirodnih nauka ostvaruju bolje rezultate u odnosu na međunarodni prosek nego učenici starijih razreda. U studiji TIMSS 2011 za učenike četvrtog razreda Srbija je ostvarila skor 516, što je iznad međunarodnog proseka (500). U istoj studiji za učenike osmog razreda iz 2007. godine, postignuća naših učenika iz biologije, geo-nauka, fizike i hemije bila su ispod međunarodnog proseka. Jedan od razloga zbog kog postignuća naših učenika u domenu nauke opadaju sa godinama je verovatno i to što se nauka razdvaja po predmetima čiji programi nisu dobro korelirani i što se učenici starijih razreda više ne bave celinom nauke u okviru svojih redovnih školskih aktivnosti. Ova ograničenja formalnog obrazovanja nestaju kada se o nauci govori u okvirima vanškolskih aktivnosti kakve realizuje Centar za promociju nauke, festivali nauke, naučni kampovi itd. Zbog toga je uloga neformalnog i inoformalnog obrazovanja u Srbiji posebno važna.
U toku 2016. godine Centar je naročito stavio akcenat na sledeće strateške ciljeve: širenje kulture nauke, jačanje uloge nauke u društvu, studijski program naučne komunikacije, regionalizacija promocije nauke, aktivna borba protiv primera loše nauke, promocija doktorskih studija, promocija istraživačkog rada.
Kroz javni poziv aktivno se radilo na podizanju nivoa naučne pismenosti i naučnog obrazovanja sprovodeći postupak decentralizacije promocije i popularizacije nauke na teritoriji Republike Srbije, podršci raznovrsnim i inovativnim projektnim pristupima iz oblasti promocije i popularizacije nauke, a koji pokrivaju interesovanje i potrebe opšte populacije, kao i podršci inovativnim i visokouticajnim projektima koji imaju veliki obuhvat u cilju razvoja i poboljšanja kvaliteta projekata iz oblasti promocije nauke od globalnog značaja.
—————————–
- [1] Predgovor Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije 2016–2020.
4. DEFINICIJE KLJUČNIH POJMOVA
Prepoznajemo ovaj dokument kao priliku za jasnije definisanje i raščlanjivanje termina koji su često u upotrebi u oblasti promocije nauke, jer su uobičajne diskusije i neslaganja oko toga šta ovi termini obuhvataju.
Naučna kultura
Naučnu kulturu čine sistem vrednosti, tradicija, znanja i načini delovanja koje neguju pojedinci u zajednici, a koji počivaju na razvoju nauke, idejama i saznanjima do kojih je čovek došao istraživanjem prirode. Predstavlja segment opšte kulture baziran na vrednostima moderne nauke kao što su objektivnost, inovativnost i otvorenost.
Naučna pismenost
Naučna pismenost podrazumeva posedovanje naučnih znanja i njihovu primenu prilikom prepoznavanja naučnih problema, sticanja novih znanja, naučnog objašnjavanja pojava i izvođenja na činjenicama zasnovanih zaključaka o naučno relevantnim pitanjima; razumevanje prirode nauke kao oblika ljudskog saznanja i delatnosti; svest o tome kako nauka i tehnologija oblikuju i utiču na život u savremenom tehnološkom društvu; spremnost za angažovanje i davanje ličnog doprinosa u rešavanju naučnih pitanja, izgrađivanje ličnog stava[1].
Istraživač
Osoba koja radi na naučnoistraživačkim i razvojnim poslovima i koja je izabrana u zvanje istraživača mora da kao najmanji uslov poseduje visoku stručnu spremu[2].
Naučnoistraživačka delatnost
Sistematski stvaralački rad koji se preduzima radi otkrivanja novih znanja, s ciljem podizanja opšteg civilizacijskog nivoa društva i korišćenja tih znanja u svim oblastima društvenog razvoja[3].
Inovacija
Inovacija je primena novog ili značajno unapređenog proizvoda ili procesa, novog marketinškog metoda ili organizacionog metoda u poslovanju, organizaciji rada ili odnosima sa okruženjem[4].
Inovaciona delatnost
Aktivnosti koje se preduzimaju radi stvaranja novih proizvoda, tehnologija, procesa i usluga ili značajne izmene postojećih, a u skladu sa potrebama tržišta[5].
Promocija nauke
Širenje naučne kulture i naučne pismenosti. Ukazivanje na različite vrednosti nauke povezivanjem istraživača sa drugim akterima.
Popularizacija nauke
Uži pojam od promocije nauke, predstavlja interpretaciju naučnih rezultata i metoda kroz niz različitih formata (tekstovi, predavanja, festivali nauke…) kojima se naučna dostignuća i saznanja afirmišu i predstavljaju najširoj populaciji. Dobra promocija nauke treba da dovede do popularizacije nauke.
Pseudonauka
Sistem tvrđenja, pretpostavki i metoda čiji zagovornici pokušavaju da stvore utisak da je reč o naučnom saznanju dok im s druge strane nedostaje utemeljenje u naučnom metodu.
Naučna komunikacija
Podrazumeva jačanje opšteg razumevanja nauke, naučne kulture i naučne pismenosti kao neizostavnog dela svakodnevnog života. Ova komunikacija obuhvata međusobnu razmenu informacija između naučne zajednice, medija, građana, privrede i donosilaca odluka.
Naučni komunikator
Osoba koja se specijalizovala za naučnu komunikaciju i koja nije nužno istraživač.
Naučno novinarstvo
Medijska delatnost koju obavljaju specijalizovani novinari, a koja obuhvata izveštavanje, analizu i tumačenje istraživačkih rezultata, naučnih događaja i ideja za široku javnost. Vrsta naučne komunikacije.
Naučni novinar
Novinar koji izveštava u javnosti na osnovu rezultata, znanja i ideja iz nauke.
Centri promocije nauke (eng. science centers, discovery centers)
Ustanove koje šire naučnu kulturu kroz interaktivne postavke, radionice, tribine i druge oblike naučne komunikacije koji neposredno uključuju posetioce ohrabrujući ih da istražuju i sami dolaze do zaključaka.
Regionalni centri za promociju nauke (naučni klubovi)
Prostor u kome građani zainteresovani za nauku i tehnologiju imaju priliku da se upoznaju, razmenjuju iskustva, diskutuju o naučnim temama.
Park nauke
Specifično organizovan i dizajniran otvoreni prostor ispunjen naučnopopularnim eksponatima kako bi se naučni pojmovi, fenomeni i činjenice usvojili kroz igru i neposredno iskustvo.
—————————–
- [1] Oslo priručnik, 2005, https://www.oecd.org/sti/inno/2367580.pdf
- [2] Član 2 Zakona o inovacionoj delatnosti („Sl. glasnik RS“ br. 110/05, 18/10 i 55/13)
- [3] Član 68 Zakona o NiD
- [4] Član 3 Zakona o NiD
-
[5] OECD, 2006, http://www.pisaserbia.org/images/stories/pdf/Naucna%20pismenost.pdf
5. OPŠTI PRINCIPI
Program promocije nauke se bazira na sledećim principima:
Dostupnost – svako treba da ima pristup postojećim i novim znanjima, odnosno rezultatima naučnoistraživačkog rada.
Umrežavanje – težnja za komunikacijom i povezivanjem na horizontalnom i vertikalnom nivou između niza aktera (mediji, donosioci odluka, istraživači, institucije i drugi).
Kritičko razmišljanje – proces jasnog i racionalnog promišljanja analiziranjem i vrednovanjem podataka i dokaza. Priznavanje ograničenja savremene nauke i naučnog metoda.
Etičnost – nepristrasno i objektivno predstavljanje činjenica.
Balans među oblastima – Podjednaka zastupljenost različitih naučnoobrazovnih polja.
6. AKTERI PROMOCIJE
Centar za promociju nauke ima centralnu ulogu uspostavljanja saradnje u cilju kontinuiranog strukturiranog dijaloga između naučne zajednice, istraživača, instituta, državne uprave i jedinica lokalne samouprave, institucija civilnog društva, obrazovnih i drugih institucija, regionalnih centara promocije nauke u okviru centara za stručno usavršavanje, medija, privrede i samih građana. Radi uspešnijeg ostvarivanja ovog cilja potrebno je definisati najrelevantnije aktere koji učestvuju ili su obuhvaćeni promocijom nauke, kao i glavne kategorije njihovih aktivnosti u ovom polju.
Naučna zajednica
Istraživači, doktorandi, akreditovane nauičnoistraživačke organizacije, sindikat zaposlenih u naučnoistraživačkoj delatnosti Srbije, univerziteti, KONUS, Zajednica instituta Srbije, SANU, Matica srpska.
Kreatori javnih politika
Ministarstvo nadležno za poslove nauke, tehnološkog razvoja i prosvete, druga ministarstva, kancelarije Vlade RS, Nacionalni savet za naučni i tehnološki razvoj, Nacionalni prosvetni savet, Nacionalni savet za visoko obrazovanje, zavodi, skupštinski odbori.
Jednice teritorijalne uprave i lokalne samouprave
Autonomna pokrajina, opštine, gradovi i grad Beograd.
Organizacije civilnog društva
Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom, nevladine organizacije, društveni pokreti, humanitarne organizacije, različita udruženja.
Obrazovne i druge institucije
Predškolske ustanove, osnovne škole, srednje škole, visokoškolske ustanove, centri za stručno usavršavanje i regionalni centri za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, javnopriznati organizatori aktivnosti.
Mediji
Novinske agencije, štampani, elektronski i novi mediji.
Privredni subjekti i subjekti inovacione delatnosti
Privredna društva, preduzetnici, start-up preduzeća, Privredna komora Srbije.
Ustanove kulture
Muzeji, biblioteke, arhive, zadužbine, udruženja, domovi kulture.
Građani
Učenici, studenti, deca predškolskog uzrasta, roditelji, zainteresovani građani, turisti, građani koji se brinu za zajednicu i učestvuju u javnom životu.
7. CILJEVI PROGRAMA
Program promocije nauke definiše četiri strateška cilja i četranest potciljeva u periodu od 2017. do kraja 2019. godine:
1. Razvoj kapaciteta istraživača za širenje naučne kulture
1.1. Osnaživanje i podsticanje istraživača da informišu javnost o rezultatima, efektima i značaju svog rada.
1.2. Sistem nagrađivanja istraživača koji aktivno i kontinuirano promovišu naučnu kulturu.
1.3. Uspostavljanje studijskog programa naučne komunikacije na visokoškolskim ustanovama.
2. Podsticaj i razvoj komunikacije između naučnoistraživačkih organizacija sa državnom upravom i jedinicama teritorijalne uprave i lokalne samouprave kroz razmenu vrednosti i praksi
2.1. Razvijanje saradnje između istraživača i instituta sa državnom upravom na formiranju politika zasnovanih na podacima i naučnim istraživanjima.
2.2. Organizovanje različitih aktivnosti kroz koje istraživači i naučni komunikatori iz Srbije i sveta komuniciraju vrednosti naučne kulture u lokalnim samoupravama u kojima su stekli osnovno, srednje ili visoko obrazovanje.
3. Razvoj različitih programa promocije nauke zasnovanih na naučnoj kulturi i naučnoj pismenosti kod svih građana Republike Srbije
3.1. Razvoj programa za neformalno i informalno obrazovanje odraslih kroz proces celoživotnog učenja sa ciljem podizanja nivoa naučne pismenosti u Republici Srbiji.
3.2. Razvijanje programa profesionalnog razvoja nastavnika sa ciljem razvijanja kompetencija važnih za razumevanja metodologije naučnog rada, ali i za obuku drugih nastavnika.
3.3. Razvoj, podrška i osnaživanje svih vrsta medija za širenje naučne kulture i naučne pismenosti.
3.4. Marginalizacija primera loše nauke u medijima kroz razvoj kritičkog i profesionalnog izveštavanja o nauci.
3.5. Edukacija privrednih subjekata za društveno odgovorno poslovanje koje podrazumeva širenje znanja, naučne kulture, naučne pismenosti i vrednosti ekonomije bazirane na znanju.
3.6. Uvođenje efikasnijih i konkurentnijih načina finansiranja naučnopopularnih aktivnosti za sve građane Republike Srbije, posebno podvlačeći dostupnost i mobilnost sadržaja.
4. Jačanje resursa za promociju nauke kako bi programi bili dostupniji građanima
4.1. Izgradnja Centra promocije nauke u Beogradu u kome bi svi građani Republike Srbije učili o naučnim dostignućima kroz neposredno otkrivanje, eksperimente i istraživanje.
4.2. Jačanje mreže regionalnih centara promocije nauke (naučnih klubova) u saradnji sa obrazovnim institucijama i jedinicama lokalne samouprave.
4.3. Izgradnja mreže parkova nauke u različitim gradovima.
8. ZAVRŠNI DEO
Akcioni plan za sprovođenje Programa promocije nauke ove utvrdiće se u roku od 3 meseca od dana donošenja.
U skladu sa Programom promocije nauke, regionalni centri za promociju nauke utvrdiće akcione planove za sprovođenje Programa promocije nauke.
Za sprovođenje Programa promocije nauke nisu potrebna dodatna budžetska sredstva.
Učestvujemo na sastanku nacionalnih operatera međunarodnog programa Eko-škole iz celog sveta
Domaćin ovogodšnjeg sastanka je organizacija WESSA, koja se bavi između ostalog i zaštitom prirode, a koja postoji već 90 godina i ima nekoliko regionalnih kancelarija!
Razmena iskustva na ovakvim skupovima ima neprocenjivi značaj i vrednost, jer učiti od operatera koji program realizuju već više od 20 godina je benefit za “mlađe” i operatere koji tek počinju sa realizacijom programa.
U međunarodni program Eko-škole trenutno je uključeno 46 zemalja i 49000 škola. Novine se odnose na razvoj smernica za Eko-kampuse (Eko-fakultete). U Srbiji je trenutno u program uključeno oko 70 vaspitno-obrazovnih ustanova. Počeli smo sa tri pilot Eko-škole 2012. godine!
Agenda 2030 i COR (Ciljevi održivog razvoja) u fokusu angažovanja AOR
Aktivnosti AOR usmerene su na Agendu 2030 i razvoju indikatora za ciljeve održivog razvoja . U okviru priprema za UNEA , predstavnici AOR su učestvovali na priremnom sastanku u Briselu (izveštaj) i registrovani su za učešće na UNEP OECPR.
Učestvovali smo u procesu redefinisanja UNEP Strategije za mlade, kao i u istraživanju oko uključivanja zainteresovanih strana u radu UNEP-a. AOR je dobila poseban konsultativni status u UN ECOSOC i akreditovana je organizacija u UNEP-u.
UNECE 3.Prikaz životne sredine u Srbiji
U Narodnoj skupštini (mala sala) Republike Srbije , 2 decemba 2015. g predstavljeni Prikaz životne sredine u Srbiji (EPR – Environmental Performance Review ) pokazuje šta je Srbija uradila na zaštiti sredine, kao i na ono što tek treba da uradi u domenu regulative, kapaciteta i monitoringa. Izveštaj su predstavile G-đa Stana Božović, džavna sekretarka Ministarstva poljoprivrede i zaštite živtone sredine, g-đa Ivonne Higuero Šef Sekcije za operativne aktivnosti i pregled Odeljenje za životnu sredinu Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu , g-din Antoine Nunes, Menadžer projekta Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu, Odeljenje za životnu sredinu i Mr Gordana Petković Načelnik Odeljenja za evropske integracije i međunarodnu saradnju za oblast zaštite životne sredine , Ministarstva poljoprivrede i zaštite živtone sredine
Republika Srbija je do sada imala 2 Izveštaja EPR i tp 2002 i 2007. III ciklus izveštaja EPR za zemlje ECE je je započeo 2011 g za vreme VII Samita Ministara „Environment for Europe“ (Astana, Kazahstan) . Izveštaj za Republiku Srbiju je urađen u periodu 2014-2015 pokazuje napredak u odnosu na prethodne kao i postavljene ciljeve i metode za njihovo dostizanja kao i trendove u zatiti životne sredine i zdravlja stanovništva u Republici Srbiji
Izveštaj pokriva teme od specificne važnosti za Srbiju i to : pravni i okvir politike delovanja, politiku finsiranja i zaštite životne sredine, potreba „ozelenjavanja ekonomije“ , borbe proitv klimatskih promena i adaptaciju na njih , neophodnost integrisanja problematike životne sredine u selectovane sektore naročito sektor upravljanja vodama, i otpadom
Vreme donošenja III Izveštaja koincidira sa post –screening dokumentom i sa očekivanim ciljevima održivog razvoja. U tom smislu, III Izveštaj će koristiti kao alat za podršku donosiocima politika i predstavnicima civilnog sektora u njihovim naporima ka uspostavljanju zdrave životne sredine stanovništva Republike Srbije
Kao posebna napomena uz ovaj izveštaj sa sastanka je da dr. Nataša Žugić kao predstavnik Ambasadora održivog razvoja i životne sredine učestvovala na izradi dokumenta III Izveštaja o stanju životone sredine Republike Srbije
U prilogu III Izveštaj na engleskom
Konferencija Ujedinjenih nacija o „Ciljevima održivog razvoja“
Dvodnevna konferencija o sprovođenju ciljeva održivog razvoja u Evropi i UNECE regionu održana je 12-13 novembra 2015. u Briselu. Konferencija je organizovana od strane Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta (EESC) i Evropskog biroa za životnu sredinu (EEB). Na konferenciji su bili prisutni visoki zvučnici UN i evropskih institucija, kao i predstavnici organizacija civilnog društva i drugih zainteresovanih strana, uključujući i predstavnika Ambasadora održivog razvoja i životne sredine. Septembra 2015. godine Ujedinjene nacije usvojile su 2030 Agendu za održivi razvoj kojom se ustanovljava niz ciljeva održivog razvoja (SDGs) koji bi trebalo da se postignu do 2030. godine.
Na konferenciji se razgovaralo o glavnim izazovim sa kojma ćemo se susretati prilikom implementacije ciljeva održivog razvoja na globalnom nivou, i u Evropu; Skupštini Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEA); Mogućnostima za angažovanje glavnih zainteresovanih strana (MGS), itd.
Drugog dana konferencije održane su regionalne konsultacije UNEP za Evropu za 2015. godinu (RCM) sa glavnim zainteresovanim stranama (MGS) iz UNECE regiona sa kojima se raspravljalo o pripremama pozicija za drugu sednicu Skupštine za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija (UNEA-2) koja će biti održan u maju 2016. godine u Najrobiju.
Predstavnica AOR na ovoj Konferenciji je bila Nataša Žugić Drakulić.
Rio + 20 proces: finalizuje se UN dokument o CILJEVIMA ODRŽIVOG RAZVOJA
AOR pratimo i učestvujemo u nekim od aktivnosti u Rio+20 procesu na globalnom nivou.
Podsećamo da je identifikovano 17 CILJEVA ODRŽIVOG RAZVOJA:
- 1 okončati siromaštvo svuda i u svim oblicima
- 2 okončati glad, postići bezbednost hrane i poboljšanu ishranu i promovisati održivu poljoprivredu
- 3 obezbediti zdrav život i promovisati blagostanje za sve u svim dobima
- 4 obezbediti inkluzivno i kvalitetno obrazovanje I promovisati mogućnosti celoživotnog učenja za sve
- 5 postići rodnu ravnopravnost i osnaživati žene I devojčice
- 6 obezbediti upravljanje vodama i pristup pijaćoj vodi i obezbediti sanitarne uslove za sve
- 7 obezbediti pristup dostupnoj, pouzdanoj, održivoj I modernoj energiji za sve
- 8 promovisati inkluzivan i održiv ekonomski rast, zaposlenost i dostojan rad za sve
- 9 izgraditi prilagodljivu infrastrukturu, promovisati održivu industrijalizaciju i negovati inovativnost
- 10 smanjiti nejednakost između i unutar država
- 11 učiniti gradove i ljudska naselja inkluzivnim, bezbednim, prilagodljivim i održivim
- 12 obezbediti održive oblike potrošnje i proizvodnje
- 13 preduzeti hitnu akciju u borbi protiv klimatskih promena i njenih posledica
- 14 konzervirati i održivo koristiti okeane, mora I morske resurse za održivi razvoj
- 15 zaštititi, obnoviti i promovisati održivu upotrebu zemaljskih ekosistema, održivo upravljati šumama, suprotstaviti se dezertifikaciji i zaustaviti i preokrenuti degradaciju zemljišta i zaustaviti gubitak biodiverziteta
- 16 promovisati miroljubiva i inkluzivna društva za održivi razvoj, obezbediti pristup pravdi za sve i izgraditi efikasne, pouzdane i inkluzivne institucije na svim
- nivoima
- 17 revitalizovati globalno partnerstvo za održivi razvoj
Mreža SDSN je nedavno završila izveštaj o pokazateljima i okviru za monitoring ciljeva održivog razvoja ( Indicators and a Monitoring Framework for the Sustainable Development Goals: Launching a data revolution for the SDGs ). Ovaj izveštaj je rezultat više od 18 meseci konsultacija, sa doprinosima skoro 500 organizacija i hiljada pojedinaca.
Od mnogobrojnih aktivnosti, ističemo i publikaciju – izveštaj o bezbednosti hrane ( 2015 Food Security Report ).
AOR uzima učešće i na prvoj nedelji održivog razvoja, koja se u prvoj nedelji juna održava u Briselu (ESDW); konferencija EnE15-ENV.net, koja se održava u Beogradu, registrovana je među zvanične događaje Evropske nedelje održivog razvoja . Videti ovde
Održan drugi pripremni sastanak regionalnog NVO Foruma životna sredina i klima (ECF)
FORUM ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE I KLIME (ECF), CSO KOMPONENTA ECRAN PROJEKTA
Drugi pripremni sastanak Foruma za zaštitu životne sredine i klime u Srbiji
BEST WESTERN Hotel Šumadija, Šumadijski trg 8, Beograd,
14. April 2015.
PRELIMINARNA AGENDA
| Početak | Kraj | Tema | Moderatori/Predavači | Sadržaj | |
| 9:30 | 10:00 | Registracija, kafa dobrodošlice | |||
| 10.00 | 10:15 |
Otvaranje sastanka, pozdravna obraćanja
|
Aleksandra Mladenović, izvršni direktor, Ambasadori održivog razvoja i životne sredine |
Prezentacije o svrsi i ciljevima drugog pripremnog sastanka ECF | |
|
Andjelka Mihajlov, ECRAN ekspert
|
|||||
|
Prezentacija: Pozicija Srbije nakon eksplanatornog i bilaterelnog skrininga za Poglavlje 27: Zaštita životne sredine i klimatske promene |
Jasmina Murić, zamenik predsednika Pregovaracke grupe 27[1], i Milan Stevanović, savetnik državnog sekretara za EU integracije i medjunarodnu saradnju, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine |
||||
| 10:15 | 11:00 | Prezentacija I diskusija | |||
| 11:00 | 11:30 |
Diskusija |
Moderator: Aleksandra Mladenović, AOR, ECF predstavnik, Kopredsedavajući: Jasmina Murić, zamenik predsednika Pregovaracke grupe 27 , i Milan Stevanovic, savetnik državnog sekretara za EU integracije i medjunarodnu saradnju, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine |
Uvod: Agenda i predstavljanje učesnikaPitanja I odgovori | |
| 11:30 | 12:00 | Pauza za kafu | |||
| 12:00 | 12:30 | SESIJA 1: Izveštavanje o napretku za 2015. godinu | Moderiranje: Nataša Žugić Drakulić, AOR, ECF predstavnikKopredsedavanje: Aleksandar Vesić, pomocnik ministra u Sektoru za planiranje i upravljanje, i
Gordana Petković,nacelnik Odeljenja za evropske integracije i međ. saradnju u oblasti zivotne sredine, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine |
Kratka prezentacija: Nataša Žugić Drakulić, AOR, ECF predstavnik, Prezentacija osnovnih postupaka i procedura u izveštavanju o napretku, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine
Diskusija nakon prezentacija, sumiranje zaključaka |
|
| 12:30 | 13:30 | SESIJA 2: Horizontalna pitanja i process pristupanja EU | Moderiranje: Zvezdan Kalmar, CEKOR, ECF predstavnikKopredsedavanje i prezentacije: Željko Pantelić, pomoćnik ministra u Sektoru inspekcije za zaštitu životne sredineGordana Petković,nacelnik Odeljenja za evropske integracije i međ. saradnju u oblasti zivotne sredine,
Ljiljana Veljković, nacelnik Odeljenja za upravljanje projektima u oblasti zivotne sredine Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine |
Kratka prezentacija: Zvezdan Kalmar, CEKOR, ECF predstavnikPrezentacija o usklađenosti sa direktivama EU, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredineDiskusija nakon prezentacija, sumiranje zaključaka | |
| 13:30 | 14:15 | Pauza za ručak | |||
| 14:15 | 15:45 | SESIJA 3: ECF PRIORITETNA PITANJA | Moderiranje: Tanja Petrović, Mladi istraživači Srbije, ECF predstavnik,Kopredsedavanje: Zvezdan Kalmar, CEKOR, Aleksandra Mladenović, AOR, ECF predstavnici | Prezentacije o učešću na ECRAN sastancima/treninzima o podizanju kapaciteta, kao i o najvažnijiim tematskim pitanjima važnim za Srbiju, Zvezdan Kalmar, CEKOR, Aleksandra Mladenović, AOR, ECF predstavniciKratke prezentacije o godišnjem sastanku ECF-a za 2014. godinu, ECF predstavniciDiskusija nakon prezentacija, sumiranje zaključaka | |
| 15:45 | 16:00 | Zvanično zatvaranje sastanka, zaključci i dalji koraci | |||
[1] Sastanku prisustvuju i šefovi sektorskih radnih grupa Pregovaracke grupe 27 iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine:Tina Janjatović, Ljubica Bolović, Sonja Roglić, Radmila Šerović, Nada Lukačević, Dusan Ognjanović, Kristina Perić, Dusanka Stanojevic, Dragana Milovanović, kao i: Verica Curcic Pantelic – šef Odseka za planiranje i standarde, Sandra Milićević Sperlić i Nikola Maravić iz Odeljenja za evropske integracije i međ. Saradnju, Dragana Radulović -Odsek za klimatske promene, – Jasmina Bogdanovic -Odsek za zaštitu vazduha i ozonskog omotaca, i Tina Savić – Odsek za zastitu voda
Momenti sa sastanka:
Budućnost vas pita
Na 4. Međunarodnom MITECO Forumu,27. novembar 2014. godine, Hotel Crowne Plaza u Beogradu, kao jedan od panelista učestvovala je i prof dr Anđelka Mihajlov, ambasadorka održivog razvoja i životne sredine. Njeno izlaganje je bilo u okviru teza koje su usmerile diskusiju koja je usledina na:
(Ne) održivo korišćenje prirodnih resursa i uticaj na životnu sredinu i razvoj
1. Koliko ima prirodnih resursa?
2. Kome pripadaju prirodni resursi?
3. Otvoreno pitanje izbora: postavke održivog korišćenja prirodnih resursa koji se smatraju prihvatljivim za održivi rast
4. Rio+20 – Studija o zelenoj ekonomiji u Srbiji: prioriteti su definisani
5. Ciljevi održivog razvoja – Sedmi Akcionoi program za životnu sredinu EU
6. Prioritet “pretvaranja u resursno efikasno, zeleno i konkurentno društvo sa niskim nivoom emisije ugljendioksida” – deo EU acquisa u sektoru životne sredine I klimatskih promena (Poglavlje 27)
7. Pridruživanje EU znači pored transpozicije propisa i njihovu implementaciju, uključujući I primenu “teških za finansiranje direktiva EU u sektoru životne sredine”
8. Etičnost transfera tehnologija (ne)prihvatljivih za životnu sredinu
Prenosimo iz medija: Crvene lampice zbog “zelene” budućnosti
Црвене лампице због „зелене” будућности
___________________________________________tekst u celini____________
Svetska i evropska scena oko formule održivog rasta i razvoja je usijana. Upravo sam na Evropskom forumu o resursima u Berlinu čula da svetski razvoj, ograničen našom planetom, vodi trku i sa vremenom. U sistemskom razmišljanju, zasnovanom na nauci, sve „crvene lampice“ su upaljene, ali svi se slažu da nema načina da se utiče na klimatske promene bez promene ekonomskog, kulturološkog i obrazovnog obrasca, kao i povezivanja održivog korišćenja raspoloživih prirodnih resursa sa obrascima ublažavanja klimatskih promena.
Uzavrelosti svetske scene doprinosi (potpuno neočekivan) sporazum između SAD i Kine (dve zemlje koje najviše emituju gasove sa efektom staklene bašte) u vezi „zajedničkog paketa“ za ublažavanje klimatskih promena. Ovo je naravno i izazov za novu parlamentarnu većinu u SAD, koja je već najavila signale da će preispitivati predsednikov prioritet za 2015. godinu, a koji se odnosi na mere za ublažavanje klimatskih promena.
Čini se da se nekoliko poslednjih godina ništa ne menja – klimatske promene ostaju „vruća tema“ za političare .
I čini se da svi ponovo isto pričaju. Na neki način je to tačno, jer naučnici stalnim ponavljanjem upozorenja hoće da „stignu“ do odgovornih donosioca odluka.
Zašto o tome sada pišem? Pišem upravo iz želje da već za desetak godina, a sigurno za tridesetak godina, naša deca i unuci „ne budu zatečeni“ promenjenim obrascem življenja i „računom koji će morati da plate“ – a račun za neodrživo korišćene prirodnih resursa pravi naša generacija.
Ujedinjene nacije ukazuju da samo još malo emitovanih gasova sa efektom staklene bašte (50 PPM) nas deli od planetarne katastrofe. Samo sa brzom (vrlo brzom) akcijom u pravom smeru možemo zaustaviti proces dalje od tih magičnih 2 stepena Celzijusa (već smo „topliji“ za 0,85 stepeni, u poređenju sa preindustriskim vremenom), koje bi nas uvele u neizvesnosti opstanka . Predloženi „ciljevi održivog razvoja“ za period posle 2015. godine, sinergetski sa razvojem uključuju i sprečavanje klimatskih promena.
Da bi se to desilo emisije 2100. treba smanjiti praktično na nulu. Obrasci za održivu budućnost se danas traže na nekoliko koloseka.
Međunarodni panel za klimatske promene završio je 5. Izveštaj (AR5), u čijoj sam izradi u malom segmentu učestvovala kao ekspert (među oko hiljadu naučnika i eksperata). O njemu će donosioci odluka razgovarati u decembru ove godine u Peruu, odnosno 2015. godine u Parizu. U izveštaju se kaže da je verovatnoća da ljudi utiču na klimatske promene 95%.
Nova Junkerova Evropska komisija među 10 prioriteta ima politiku klimatskih promena. Sam gospodin Junker je jasan u poruci da veruje u potencijale „zelenog rasta i da to dugujemo budućim generacijama“ (ja lično bih više volela da je rekao „zelenog razvoja“ a ne „zelenog rasta“, neki tradicionalni ekonomisti bi voleli da je izostavio reč „zeleni“, ali biće važnije kakvi rezultati budu postignuti). Lideri EU su pre nekoliko sedmica bili jedinstveni da se emisija gasova sa efektom staklene bašte smanji za 40% (od stanja u 1990. godini) do 2030. godine (sa ciljem da cilj za energetsku efikasnost bude 27%, kao i 27% za udeo obnovljivih izvora energeje). Sugeriše se smanjenje emisija od najmanje 40% do 70% od nivoa 2010. godine.
Razvijene zemlje počinju menjanje svojih strategija razvoja. Danska je na primer počela pronalaženje mogućnosti da do 2015. godine napusti korišćenje uglja . Za nuklearnu energiju je jasno da se „ne može provući“ kao energija iz obnovljivih izvora, kao što su neki predlagali.
Naš region sporo reaguje. U izveštajima o napredovanju evropskih integracija za 2014. godinu, koje je dala Evropska komisija, za svaku zemlju iz regiona, uključujući Srbiju, stoji da strategije razvoja nisu usaglašene sa okvirnom politikom EU do 2030. godine u vezi sa klimatskim promenama i energijom.
Ovde želim da ukažem da za Srbiju ovo nisu samo obaveze koje proističu iz uslova evropskih integracija . Formalno, prema međunarodnim ugovorima koje je Srbija ratifikovala (nezavisno od evropskih integracija), naša zemlja je preuzela niz obaveza po kojima mora efikasne mere sprečavanja klimatskih promena, održivog korišćenja prirodnih resursa i zaštite životne sredine, da uključi u scenario razvoja. Suštinski, sve ove mere su za dobrobit i blagostanje građana Srbije i opstanka.
Istoriju današnjice su odredile neke odluke iz prošlosti – istoriju budućnosti pišemo danas.
Izazov je i međugeneracijska obaveza da počnemo tako da razmišljamo, i da novom strategijom energetike Srbije, novom strategijom razvoja saobraćaja, kao i drugim strateškim dokumentima, odgovorimo tom izazovu. Da ne bi bili „zatečeni“.
Najčešće se počne „unazad“ od zadanih ciljeva: ako 2100. godine emisije gasova sa efektom staklene bašte treba da teže nuli, kako da od situacije koju imamo možemo da stignemo do tog cilja.
Ako ovu jednačinu odgovorno i stručno rešimo na održivi način, imaćemo „jasno nacrtane“ pozicije za pregovaranje nekih rokova u procesu pridrudruživana Evropskoj uniji, a bićemo sigurni da ćemo moći biti deo svetske trgovine dobrima i uslugama u budućnosti.
Prof dr Anđelka Mihajlov, Ambasadorka održivog razvoja i životne sredine
Učestvujemo na ERF 2014 – Evropskom Forumu o resursima, Berlin 10-11.novembar 2014. godine
U Berlinu se održava drugi Evropski forum o resursima. Predstavnica AOR Prof Anđelka Mihajlov, na poziv i uz podršku Agencije za životnu sredinu Nemačke, učestvuje na ovom važnom skupu, koji su neki od učesnika ocenili kao jednim od najsadržajnijih stručnih sastanaka u 2014. godini.
U uvodnom plenarnom delu učestvovali su, između ostalih, Barbara Hendricks – Savezna ministarka za životnu sredinu, zaštitu prirode, graditeljstvo i nuklearnu sigurnost Nemačke, Maciej H. Grabowski – Ministar životne sredine Poljske, Karl Falkenberg – generalni direktor Direktorata za životnu sredinu Evropske komisije i Ernst Ulrich von Weizsäcker-Kopredsedavajući UNEP-ovog Međunarodnog Panela o resursima .
Predstavnica AOR se posebno uključila u deo koji je bio posvećen Post-2015 razvoju i ciljevima održivog razvoja.
17 CILJEVA ODRŽIVOG RAZVOJA
19. jula 2014. godine, postignut je dogovor oko Ciljeva Održivog Razvoja (17, nabrojanih dole u tekstu) – finalni dokument ORG COR (Otvorene Radne Grupe o Ciljevima Održivog Razvoja UN).
2014. godina će biti važna: Ciljevi Održivog Razvoja se uobličavaju i odrediće procese na globalnom nivou u narednoj deceniji
Ciljevi Održivog Razvoja ( Sustainable Development Goals – SDG ), kao dokument koji se dogovara u širokom procesu i koji kada ga kroz sistem UN usvoje države sveta, počinje da ima svoje obrise.
Kao Tim AOR/CE, koji u okviru svojih kapaciteta i mandata, prati i učestvuje u procesu, želimo da ukažemo da je jako teško pratiti sve procese koji paralelno teku ( na primer Radna grupa SDG OWG, Panel na visokom nivou – the High Level Panel, temetske konsultacije u samim zemljama, uključujući Srbiju, procesi u okviru različitih UN agencija i programa, procesi u okviru Glavnih grupa – the Major Groups, gde spadaju NVO, instituti i naučne i istraživačke organizacije, kao i različitih koalicija koje se formiraju).
Ono što je sigurno da vlade u državama članicama UN su odlučujući faktor kako će izgledati dokument “pravila ponašanja u ostvarivanju razvoja nakon 2015. godine”. Krajem februara ili početkom marta 2014. godine, očekuje se prvi nacrt dokumenta (koga priprema SDG OWG, i u kojoj aktivno učestvuje 70 zemalja). Posle diskusije, očekuje se da dokument-izveštaj bude spreman za Generalnu Skupštinu UN septembra 2014. godine..
U ovom trenutku se još uvek nezna kako će izgledati taj set ciljeva. Čini da najveće šanse da se dogovore kao globalni ciljevi imaju:
– Zdravlje
– Obrazovanje
– Voda
– Hrana
– Siromaštvo.
Velike diskusije i usaglašavanja teku oko mogućih dogovora za ostale ciljeve, među kojima:
– Energija
– Zapošljavanje
– Urbani razvoj
– Globalna saradnja
– Okeani
– Šume
– Pomoć kod udesa I nepogoda
– Mir i bezbednost
– Biodiverzitet
– Klimatske promene.
Ima i ciljeva za koje se predlažu da budu “horizontalni”, kao na primer:
– Rodna ravnopravnost
– Upravljanje – institucionalni okviri (Governance)
Brojčane vrednosti – kvantitativno određenje za ciljeve se pokazuje kao težak process na globalnom nivou.
Za indikatore se u ovom trenutku čini da će dogovori ostati za kasnije, obzirom da mnoge države zastupaju stav da su značajan broj indikatora specifični za pojedinačne države i da ih je teško generalizovati do globalnog nivoa.
Ne-vladini učesnici u procesu su do sada, čini se, više diskutovali ciljeve međusobno, a mnogo manje sa predstavnicima državama. Očekuje se intenziviranje komunikacije vlade-nevladin sektor u 2014. godini.
U korpusu pitanja za koje se još nezna da li će se dogovoriti je i preporučeno institucionalizovanje Visokog komesara za buduće generacije ( High Commissioner for Future Generations ).
“May be we have different personal goals and interests – but, we have ONLY ONE EARTH”, Prof Andjelka Mihajlov , Environmental Ambassador for Sustainable Development, addressing SDGs process, 2013
Ekonomiju treba transformisati kroz održivi razvoj
UN Panel za agendu razvoja posle 2015. godine na visokom nivou objavio je 30. maja 2013.godine dokument Novo globalno partnerstvo: smanjenje siromaštva i transformacija ekonomije kroz održivi razvoj ( UN-Report ), u kome je postavljena globalna agenda za period do 2030. godine. Kako se navodi, transformacija u osnovi treba da ima sledeće postulate: 1. misliti o svakome (i nikog ne ostaviti ), 2. staviti održivi razvoj u centar, 3. transformaciju ekonomije usmeriti ka novim poslovima i inkluzivan rast, 4. graditi mir i efikasne institucije, i 5.otvarati mogućnost za nova partnerstva. Dati su ilustrativno ciljevi. Sve ovo je deo procesa na postavljanju novih strateških ciljeva koji će naslediti Milenijumske ciljeve razvoja (MDGs) kada prestanu da važe u 2015. godini; nakon Konferencije Rio+20 države članice UN, uz doprinos svih zainteresovanih grupa iz nevladinog sektora, rade na usaglašavanju Ciljeva održivog razvoja (Sustainable Development Goals – SDGs).
Ovaj dokument je rezultat procesa posle Konferencije Rio+20, u kome se participativnim učešćem svih zainteresovanih, ide ka “inoviranim milenijumskim ciljevima razvoja”, odnosno postavljanju/formulisanju ciljeva održivog razvoja. Pogledati i “Svet kakav zelimo: prema odrzivom razvoju”
Građani Srbije, obrazovanje i zaštitu životne sredine, su iskazali u listi prioriteta “Srbije kakvu želimo“.
“Ambasadori održivog razvoja i zivotne sredine” razvijaju kroz različite programske aktivnosti četiri programa (strukovnog zastupanja, unapredjenja naučnog, inovacionog, istrazivačkog i stručnog rada, obrazovanja, i ekspertize i konsaltinga).
Program ekspertize i konsaltinga
U okviru Programa ekspertize i konsaltinga, u oblastima zivotne sredine I odrzivog razvoja, realizuju se ciljevi:
- izradu i učešće u izradi projekata, studija, planova, analiza, strategija i zakonskih rešenja. Ovaj cilj se sprovodi posebno u oblastima konsaltinga i menadžmenta, ekspertskih analiza, poslovima kreiranja politike održivog razvoja, organizovanja sastanaka i pripreme materijala, prenošenja znanja, pripreme i objavljivanja publikacija i materijala u različitim oblicima uključujući elektronski, prevodjenje, publikovanje i distribuiranje materijala u funkciji ostvarivanja ciljeva, prikupljanja i obrade podataka, njihovih analiza i pravljenje geografskih, geodetskih, informacionih i drugih aplikativnih paketa, objavljivanje istrazivackih I drugih rezultata, izdavanje publikacija, monografija i prirucnih materijala I uputstava, i dr.
- razmatranje i davanje stručnih mišljenja o planovima, programima, analizama i drugim aktima važnim u oblastima odrzivog razvoja i zivotne sredine;
- unapređivanje održivog razvoja (harmoničnog, ekonomskog, socijalnog i razvoja zastite zivotne sredine) kao javnog dobra i interesa, kroz: ekspertizu i promociju održivog razvoja i realizaciju projekata – održivog upravljanja prirodnih resursa, – zastite zivotne sredine I biodiverziteta,- eko-standardizaciju, – učešće u radu i saradnji sa svim vrstama institucija u zemlji i inostranstvu, industrijskih i drugih udruženja i organizacija,
- saradnju sa odgovarajućim naucnim, stručnim, privrednim i drugim organizacijama i organima na realizaciji zadataka od zajedničkog interesa;
- organizovanje i sprovođenje stručnih ispita u saradnji sa nadležnim državnim organima za izdavanje odgovarajućih uverenja i licenci za rad u oblasti procena uticaja na zivotnu sredinu i strateskih procena uticaja u skladu sa zakonom;
- organizovanje i sprovođenje eko-sertifikacije u saradnji sa nadležnim državnim organima za izdavanje odgovarajućih uverenja u oblasti procena ispunjenosti medjunarodnih standarda i programa u vezi sa zivotnom sredinom i odrzivim razvojem.
Radi ostvarivanja svojih ciljeva Udruženje izmedju ostalog prati naučnu i stručnu literaturu u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja, organizuje, samo ili u zajednici sa drugim organizacijama, stručne skupove, savetovanja, seminare i druge oblike edukacije, objavljuje publikacije o pitanjima koja se odnose na razvoj i primenu tehničkih i drugih nauka u oblasti odrzivog razvoja i zivotne sredine, u skladu sa zakonom, radi na unapređenju socioloških i ekonomskih aspekata odrzivog razvoja, sarađuje sa univerzitetima, fakultetima, školama, stručnim udruženjima i drugim srodnim organizacijama u zemlji i inostranstvu, daje stručne ekspertize, arbitraže, pruža savete, mišljenja i ocene, bavi se Istraživanjima i razvojem u multidisciplinarnim, prirodnim, tehnicko-tehnoloskim, biotehnoloskim, tehnickim i drustvemim naukama, razvija međunarodnu (globalna, EU) i regionalnu saradnju, razvija partnerstvo sa drugim organizacijama i institucijama u zemlji, i dr.
Program obrazovanja
U okviru Programa obrazovanja, u oblastima životne sredine i održivog razvoja, realizuju se ciljevi:
- obrazovanje i obuka na svim nivoima kao javnog interesa (i to u obliku neformalnog obrazovanja i obuke, učešća u formalnom obrazovanju i obuci, kao i obuka i obrazovanje za ceo život-permanentno), a posebno razvoja silabusa i sprovođenje programa obrazovanja, u oblasti upravljanja i menadžmenta životne sredine i održivog razvoja, primene nacionalnog, EU i globalnog zakonodavstva, upravljanja otpadom, hemikalijama, biodiverzitetom, integralnom prevencijom i kontrolom zagađenja, standardima, zelenom ekonomijom, klimatskim promenama, zelenim javnim nabavkama, učešćem javnosti u odlučivanju, ukljucujuci on-line i elektronske metode, kampove I letnje-skole, skole u prirodi, kao i prikupljanje sredstava i utrosak istih na ulaganje u kadrove, nagrade, stipendije, pomoci, fondove, opremu I prostor, u funkciji realizacije ciljeva;
- izradu i učešće u izradi projekata, studija, planova, analiza, strategija i zakonskih rešenja;
- saradnju sa odgovarajućim naucnim, stručnim, privrednim i drugim organizacijama i organima na realizaciji zadataka od zajedničkog interesa;
- organizovanje i sprovođenje stručnih ispita u saradnji sa nadležnim državnim organima za izdavanje odgovarajućih uverenja i licenci za rad u oblasti procena uticaja na zivotnu sredinu i strateskih procena uticaja u skladu sa zakonom;
- organizovanje i sprovođenje eko-sertifikacije u saradnji sa nadležnim državnim organima za izdavanje odgovarajućih uverenja u oblasti procena ispunjenosti medjunarodnih standarda i programa u vezi sa zivotnom sredinom i odrzivim razvojem;
- dodelu odgovarajućih nagrada i priznanja za uspešna dostignuća u oblasti odrzivog razvoja i zivotne sredine.
Radi ostvarivanja svojih ciljeva Udruženje izmedju ostalog prati naučnu i stručnu literaturu u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja, organizuje, samo ili u zajednici sa drugim organizacijama, stručne skupove, savetovanja, seminare i druge oblike edukacije, objavljuje publikacije o pitanjima koja se odnose na razvoj i primenu tehničkih i drugih nauka u oblasti odrzivog razvoja i zivotne sredine, u skladu sa zakonom, radi na unapređenju socioloških i ekonomskih aspekata odrzivog razvoja, sarađuje sa univerzitetima, fakultetima, školama, stručnim udruženjima i drugim srodnim organizacijama u zemlji i inostranstvu, daje stručne ekspertize, arbitraže, pruža savete, mišljenja i ocene, bavi se istraživanjima i razvojem u multidisciplinarnim, prirodnim, tehnicko-tehnoloskim, biotehnoloskim, tehnickim i drustvemim naukama, razvija međunarodnu (globalna, EU) i regionalnu saradnju, razvija partnerstvo sa drugim organizacijama i institucijama u zemlji, i dr.
__________________________________________
Realizacija medjunarodnog Programa eko-škole, realizuje se u okviru ovog programskog usmerenja.
Udruženje je:
– nacionalni je insitucionalni član medjunarodne Fondacije za ekološku edukacuju (FEE) , http://www.fee-international.org/en/Menu/Members+%232/Full+%26+associate
_________________________________________
Program unapređenja naučnog, inovacionog, istraživačkog i stručnog rada ; naučne i stručne konferencije
U okviru Programa unapredjenja naučnog, inovacionog, istraživackog i stručnog rada, u oblastima životne sredine i održivog razvoja, realizuju se ciljevi:
- unapredjenja naucno-istrazivackog rada, promocije i popularizacije nauke i tehnike i staranja o ocuvanju naucne i tehnoloske bastine, razvoja inovacionih i razvojnih projekata, kao programa od opsteg interesa
- praćenje savremenog razvoja tehnike, tehnologije i ekologije i ukazivanje na tokove zbivanja i promene kao i davanje mišljenja o tehničkim i tehnološkim rešenjima u oblastima odrzivog razvoja i zivotne sredine;
- podsticanje, organizovanje naučno – stručnih skupova, izložbi, konferencija i seminara, izdavačke delatnosti, izdavanje naučnih i stručnih radova, monografija i drugih publikacija od interesa u oblasti odrzivog razvoja i zivotne sredine;
- unapređivanje održivog razvoja kao javnog dobra i interesa, kroz učešće u radu i saradnji sa svim vrstama institucija u zemlji i inostranstvu, industrijskih i drugih udruženja i organizacija:
- organizovanje i sprovođenje eko-sertifikacije u saradnji sa nadležnim državnim organima za izdavanje odgovarajućih uverenja u oblasti procena ispunjenosti medjunarodnih standarda i programa u vezi sa zivotnom sredinom i odrzivim razvojem;
- dodelu odgovarajućih nagrada i priznanja za uspešna dostignuća u oblasti odrzivog razvoja i zivotne sredine.
Radi ostvarivanja svojih ciljeva Udruženje izmedju ostalog prati naučnu i stručnu literaturu u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja, organizuje, samo ili u zajednici sa drugim organizacijama, stručne skupove, savetovanja, seminare i druge oblike edukacije, objavljuje publikacije o pitanjima koja se odnose na razvoj i primenu tehničkih i drugih nauka u oblasti odrzivog razvoja i zivotne sredine, u skladu sa zakonom, radi na unapređenju socioloških i ekonomskih aspekata odrzivog razvoja, sarađuje sa univerzitetima, fakultetima, školama, stručnim udruženjima i drugim srodnim organizacijama u zemlji i inostranstvu, daje stručne ekspertize, arbitraže, pruža savete, mišljenja i ocene, bavi se Istraživanjima i razvojem u multidisciplinarnim, prirodnim, tehnicko-tehnoloskim, biotehnoloskim, tehnickim i drustvemim naukama, razvija međunarodnu (globalna, EU) i regionalnu saradnju, razvija partnerstvo sa drugim organizacijama i institucijama u zemlji, i dr.
_______________________________________
Realizacija medjunarodnog Programa Plava zastava, je u okviru ovog programskog usmerenja organizacije.
________________________________________
Udruženje je:
– institucionalni član je Akademskog Saveta sistema UN (ACUNS), http://acuns.org/category/members-partners/institutional-members/
– nalazi se u evidenciji naučnih, naučno-stručnih društava i drugih organizacija i udruženja koja promovišu i popularizuju nauku u Republici Srbiji. www.cpn.rs
________________________________________
Festival nauke 2012 – Na Festivalu (http://www.festivalnauke.org/ ) nauka je laka kao igra, lepa kao umetnost, uzbudljiva kao eksperiment i zabavna kao šou. AOR – Prof A.Mihajlov učestvovala je na panelu: Zemlja posle čoveka – priča o klimi i biodiverzitetu ( http://www.festivalnauke.org/#prettyPhoto[iframe]/29/ , http://www.festivalnauke.org/2012/rs/ekipa/andjelka-mihajlov.html?iframe=true&width=90%&height=90% )
______________________________________
Program strukovnog obrazovanja
U okviru Programa strukovnog zastupanja za oblasti životne sredine i održivog razvoja, realizuju se ciljevi:
- okupljanje i organizovanje naučnika i stručnjaka profesija u oblasti održivog razvoja i životne sredine (diplomiranih inženjera životne sredine, diplomiranih biologa-ekologa, diplomiranih analitičara zivotne sredine i drugih komplementarnih i odgovarajucih struka) radi ostvarivanja njihovih interesa, uvećanja njihovog stručnog znanja, obezbeđenja odgovarajućeg statusa u struci i zajednici, na bazi njihovog stručnog doprinosa u odgovarajucim oblastima;
- razvijanje međusobne saradnje i saradnje sa odgovarajućim međunarodnim organizacijama istih i slicnih struka;
- poboljšavanje staleškog interesa, ugleda i zaštite članova udruženja kao i pružanje pomoći svojim članovima;
- razvijanje svih oblika dobre međusobne saradnje sa drugim strukovnim organizacijama i udruženjima u interesu svojih članova;
- pružanje pomoći strucnjacima iz ovih profesija u naučnom i stručnom usavršavanju i organizovanju odgovarajućih oblika permanentnog obrazovanja, odnosno obrazovanja tokom celog zivota;
- negovanje i razvijanje etike poziva, ljudskih prava i sloboda.
Radi ostvarivanja ovih ciljeva Udruženje izmedju ostalog prati naučnu i stručnu literaturu u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja, organizuje, samo ili u zajednici sa drugim organizacijama, stručne skupove, savetovanja, seminare i druge oblike edukacije, objavljuje publikacije o pitanjima koja se odnose na razvoj i primenu tehničkih i drugih nauka u oblasti odrzivog razvoja i zivotne sredine, u skladu sa zakonom, radi na unapređenju socioloških i ekonomskih aspekata odrzivog razvoja, sarađuje sa univerzitetima, fakultetima, školama, stručnim udruženjima i drugim srodnim organizacijama u zemlji i inostranstvu, daje stručne ekspertize, arbitraže, pruža savete, mišljenja i ocene, bavi se Istraživanjima i razvojem u multidisciplinarnim, prirodnim, tehnicko-tehnoloskim, biotehnoloskim, tehnickim i drustvemim naukama, razvija međunarodnu (globalna, EU) i regionalnu saradnju, razvija partnerstvo sa drugim organizacijama i institucijama u zemlji, i dr.
Tradicionalne regionalne EnE konferencije, predstavljaju aktivnost u okviru strukovnog povezivanja (EnE13 – Životna sredina ka Evropi 2013. godine, tematski je fokusirana na životnu sredinu na lokalu)